Senad Hadžifejzović

Ponosni na domovinu Senad Hadžifejzović

Volim domovinu zato što nemam druge domovine. Volim domovinu zato što beskrajno vjerujem u mlade ljude. U jednu novu generaciju koja dolazi, koja će doći, na koju moramo da utičemo pozitivno da joj objasnimo zašto se voli domovina – jer nema druge. Volim zbog tog ljudskog potencijala. Prijateljima izvana prvo pokazujem Hercegovinu. Nekako je to mirnije, nekako je to manje stresno, nekako je to bolje očuvano, nekako je orginalnije. I sasvim drugačiju sliku dobijaju o Bosni, kada prvo vide Hercegovinu. Kada nisam u Bosni, vani mi nedostaje atmosfera. Nisu to objekti, nisu ljudi. Već nešto što neko naziva duhom, neko naziva nečim specifičnim, ja to nazivam atmosferom. Nekako mi nedostaje taj zrak, nedostaje mi rutina ulicama kojima idem, nedostaje mi i moj kafić u koji idem. Dakle, nedostaje ti sve ono što ti čini život životom. Ništa ovdje samo nije opstalo. I nikako se Bosna sama od sebe, ničim, nikakvim nečinjenjem nije odbranila, uvijek se za nju ginulo. I da bi ona opstala, moraš vjerovati u nju i boriti se za nju i tu borbu pretvoriti u neki pozitivizam.